,,Ujka Vanja" - Anton Pavlović Čehov; likovi

Ujka Vanja

Kroz ovog lika vidimo koliko je Cehov naglasio besmislenost zivota. Ujka Vanja je olicenje coveka koji je proziveo 47 godina a da nista nije uradio. U njegovoj proslosti sve sama pustos, promasaj I praznina. Zivot bez zivota. Nije zadovoljan ni sobom, ni svojim zivotom.
On iako ima 47 godina, klonuo je duhom I tako pre vremena pristao na starost. Plemickog je porekla I dobro je nekada ucio I mnogo radio.
Uspeo je sa sestricinom Sonjom da sacuva imanje od propadanja.
On je zivot posvetio brizi o Sonji Serebrjakovu. Za Serebrjakova je pogresio. Slepo je verovao I drzao se svaki reci pogresnog coveka. Nesrecan je zbog toga sto se nije ostvario kao porodican covek.
Shvatio je on da Serebrjakov iako je bio professor, nema pojma o umetnosti kao ni o tome kako se void imanje.
Steta sto se kasno osvetio I shvatio za su svi njegovi napori bili uzalud, da je snagu samo rasipao I da je covek koje je svoj zivot dobrovoljno zrtvovao, verujuci da je on vredan toga, samo jedan obican prevarant, koji ni za koga ne mari, sem za sebe samog.
On je jedan od onih ljudi koje je zivot obdario svim kvalitetima (bio se obrazovan, poznavalac stranih jezika, umetnosti, filozofije, literatuje), osim hrabroscu I vestinom da ih upotrebi za sopstvenu dobit. Njegova zivotna uloga simbolicni je predstavljena naslovom drame; on je celog zivota bio upravo to – ujka Vanja. Ne plemic (makar I siromasan), ne intelektualac..vec ujka Vanja.
I sam je delimicno kriv zbog toga. On je svoje izbore zasnivao na moralnoj odgovornosti I ljubavi prema bliznjima, a takav covek uvek u drugi plan stavlja sopstvene zelje I potrebe. Od brige za druge (za svoju sestru, majku, porodicni ugled, sestricinu) on nije imao vremena za sebe. A kada neko tako dugo svoje potrebe podredjuje tudjim, koje smatra vaznijim od svojih, vremenom I o sebi pocne razmisljati na slican nacin (da su drugi vazniji od njega).
I da ne bi potpuno potonuo u svojim osecanjima I mislima morao je pronaci negde sve ono sto je mozda mogao, a nije stigao da bude. To je pronasao u profesrou Serebrjakovu. I tako je Vojnicki poceo da se ostvaruje kroz njega. Divio mu se I sve je radio za njega. Nije trazio nista za uzvrat, ali je verovato da njegov zet zna koliko mu duguje. I tek kada je saznao da ne zna I da je sve laz, razocarao se I od tada on vise ne moze imati ideale, snove, sve ono u sta je verovao je sruseno. A to je bilo kada je Serebrjakov hteo da proda imanje, ne misleci na to gde ce drugi, samo mu je bilo bitno da se domogne novca. I tu mu je ujka Vanja zamerio kako ceo zivot radi za njega, a nikada nije dobio povisicu, na sta Serebrjakov odgavara sto nije sam uzeo, da je mogao. Vojnickog je sve toliko razocaralo da pucao na njega. Medjutim promasio ga je, kao sto mu je ceo zivot jedan veliki promasaj. Od svih sansi koje je imao I koje je mogao stvoriti, on je bas svaku propustio. I jos on nije hteo njega da ubije nego njegovu predstavu (ideju o tom coveku) o tome kakav je on covek.
Vojnicki se odrekao sebe, zbog drugih koji apsolutno nisu nimalo vredni.
Ipak poed svega toga, on je covek, muskarac, I kao I svi cezne za lepotom, I kada se ona pojavi, njega ce privuci. To je bila Jelena. U njegovom zivotu neocekivano se pojavio izazob, Jelena, zena, zanosne lepote I mladosti. Njena blizina probudila mu se zudnju za srecom, ali I zapitanost zasto je za svojih 47 godina nije ostvario. Pita se zasto Jelenu nije zavoleo I zaprosio pre 10 godina, kada je bila devojka za udaju, a on jos uvek mlad covek, ali ne pronalazi odgovor. Ta strast koja ga je zanela, je bas ona strast koju zivot donosi u pogresnom trenutku. Umesto da je sve bilo pre 10 godina, kada je moglo, javilo se sada kada je ona udata, a on ostario vec. U pogresno vreme se javila prava stvar. Ceznja za njenom lepotom ispunjava ga nemirom sa kojim nije sposoban da se nosi. To osecanje mu se prosirilo I na ceo zivot pa je rekoa sad ace prestati kisa I sve ce u prirodi oziveti I odahnuti, samo njega kisa ta nece osveziti.
POcinje sve cesce da pije, da nadje utehu u iluzijama koje donosi alkohola I govori neka se zivi od prividjanja, ipak je I to bolje nego nista.
Od boluje od camotinje koja ga razjeda. Njega ocajava to sto je razapet izmedju proslosti kojom je nezadovoljan I sadasnjosti u kojoj ne nalazi izlaz.
Pocinje da se stidi sto nije umeo da zivi punim zivotom. Uopste ne moze vise da osmisli I vidi sebe u dubucnosti. Ali govori da sto pre treba poceti sa radom. On je vredan covek I mozda mu nista vise ni ne preostaje osim da radi I tu pokusa da presabere svoje misli, barem malo da se odmori od svega, svega kroz sta je prosao u zivotu, I svega sto je promasio. Rad je jedina mogucnost da se izbavi iz katastrofe licnog trajanja.
Ujka Vanja kako I ostali likovi nam pokazuje da se sve nepovratno izmenilo. Da je povratak na staro samo prividan. Vise nikada on nece imati ne samo ideale, vec ni obicnog cilja, vise nikada Sonja se nece ponadati da se Astrov zavoleti, vise nikada Astrov nece sresti Jelenu. Nikada junaci nisu bili tako daleki, tako otudjeni, kako od drugih ljudi, tako I od samih sebe. A najvaznija I najteza stvar u zivotu jeste upozati samoga sebe. Mnogi su otkrivi I dosli do saznanja sta su mogli imati u zivotu I cega nikad nece imati. On je bio vredan, mogao je sebi pruziti zivot dostojan coveka, a ne ponizenja I ulizivanja drugima jer misli da su svi iznad njega. Sebe stavlja ne u drugi plan, nego u poslednji. Sve je ispred njega, a mogao je on biti prvi I biti srecan. OStace uvek nesrecan I neispunjen I imace tu jednu stvar za kojom ce uvek zaliti, stvar koja je mogla biti, a nije. Stvar koja bi ga ispunila kao coveka. Svi junaci su osetili svoju otudjenost. I ne samo da odlaskom kako iz jednog mesta tako I iz sebe samih, ne mogu poceti nov zivot, vec se ne mogu vratiti ni u stanje sa pocetka cina.

Serebrjakov

Serebrjakov je professor univerziteta u penziji. On je covek koji 25 godina predaje I pise o umetnosti, a nimalo se ne razume o umetnosti. Ima cerku iz prvog braka I to je Sonja, koja ga istinski voli I zrtvovanje za njega prihvata kao nesto prirodno.
Ozenio se Jelenom Andrejevnom, prelepom devojkom, koja je mnogo mladja od njega. Ona pored njega samo cami I trpi. Serebrjakov od nje ocekuje da ga sluzi, stalno bude tu I sve radi kako on kaze, samo za njegovo dobro, dok je ona kada se udavala mislila da ce imati siguran dom, koji I ima, ali mora mnogo toga da slusa I trpi. Ona smatra da ju je on “ubio”, u potpunosti predao dosadi I to mu I govori jednom prilikom. On njoj otvoreno kaze da je mlada, zdrava, lepa, puna zivota, a on samo starac, skoro leš. Ono sto ga ubija I bas cini nesretnim jeste ta starost. Citav je zivot bio sebican, a sada zivot ostavlja drugima, mladjima. Kaze otkako je ostario, samom se sebi gadi.
On takodje drugima zamera kako kada drugi pricaju, kao Marija, stara dadilja, svi slusaju, ali zato kada on samo progovri svi se odjednom osete nesretno, kako je njima njegov glas odvratan. Ali, on uporno zahteva paznju svih njih.
Smatra da je on celog zivota radio za nauku, koju cak nije ni razumeo, navikao se na svoj cabinet, na ugledne kolege, a sada ne moze da ima ni pristojnu mladost niti njihovu paznju I to mu najvise smeta. Jer on hoce da zivi, on voli uspeh, voli slavu, a ovde se oseca kao u prognanstvu. Svi se zale na njega, a on zeli opet mladost.
U trecem cinu, on izlaze svoju ideju da je najbolje da prodaju imanje. Naravno on to nece uciniti bez Sonjinog pristanka, jer to imanje je Sonjin deda kupi Sonjinoj mami, Serebrjakovoj prvoj zeni, kao miraz. Vojnicki se usprotivio I zamerio sve Serebrjakovu. Rekla mu je bas sve sto je mislio, a to je da 25 godina on upravlja imanjem I to ni za sta, Serebrjakov mu se nije ni zahvalao, a kamoli dao povisicu, na sta Serebrajkov odgovara kako on moze znati sto I sto nije uzeo koliko je hteo I koliko mu je trebalo novca. Mogao je slobodno. To govori da Serebrjakov uopste ne ume da upravlja imanje. Da je zaista on upravljao, odavno bi propali, kao I to da je ova ideja cista glupost, jer to imanje im donosi prihode I izdrzava, a on bi da ga prodaju I predju da zive u gradu. Selo je jedino mesto gde imaju prihode I od cega moze da se zivi, a sta bi on u gradu radio da zaradi novac, ako ovde kao glava kuce nije umeo da se snadje, da upravlja imanjem I sto je najvaznije brine o porodici. Svi ostaju kao nezadovoljni I nesrecni zbog njega. On je uzrok unistenja mnogih zivota. Svi psihicki propadajudelimicno njegovom krivicom, Sonja najvise. On joj nije pruzio ni skolovanje, a bila je vredna I pametna. Njeg zivot je potpuno krenuo pogresnim tokom, zbog njega. On ace ispastati I trpeti, samo zbog njega, njenog oca, umesto da je on najvise podrzi I najvise joj pomogne, on je unistava. Ona je ta koja izdrzava imanje sa Ujka Vanjom I da njih nema sve bi odavno propalo. A ona je mogla da se skoluje I postigne nesto vise u zivotu. Sve te prilike je izgubila, samo zbog njega, te njegove sebicnosti I brige samo o sebi. Razmislja samo kako se svi na njega zale, kako on gubi mladost I stari I sve se vrti samo oko njega.
I lepo mu Vojnicki I kaze da ih je on sve samo obmanjivao. On je upropastio I njegov zivot. Bio mu je idol, u njemu je video zivot koji je on hteo da zivi. Jednostavno, Vojnicki je ziveo Serebrjakovim zivotom I radio samo za njega, samo da on bude zadovoljan. Uopste nije ziveo za sebe. I sada se toliko razocarao I shvatio da je sve propalo, svi njegovi ideali I vvise ih nece imati. Sve njegove zelje su propale. Tako je Serebrjakov unistio I razocarao jos jedan zivot.
Vojnicki je cak pokusao da puca na njega, ali promasio ga je, kao I sve u zivotu sto je promasio, slusajuci samo njega (Serebrjakova) I ne razmisljajuci svojom glavom, nego njegovom.
Na kraju, Serebrjakov nije prodao imanje I domogao se novca.
Posle pokusaja pucnjave na njega, doziveo je stres, njegova zena je htela samo da ode otakle I na kraju drame, u cetvrtom cinu, oni odlaze u Harkov (mesto u Ukrajine). Taj odlazak bi trebalo da znaci da dolazi period mirnoce svih likova, medjutim posle svega sto se izdesavalo, to nece biti bas moguce. Jer svi misle da ce sada sve biti lakse, da ce biti mirnije I nece imati ko da im naredjuje. Sonja govori da ce se odmoriti. Medjutim, kako je drama pocela, tako se, na kraju, I zavrsila: bez razresavanja ili sa nultim zavrsetkom.
Cehov je kroz sve medjusobne dijaloge likova oslikao atmosferu. Kroz celu dramu prikazuje stanje dusa u odredjenom prostoru I vremenu iz kojeg nisu mogli pobeci. Nisu se ni potrudili da izadju, da se sloze, da zajedno predju preko toga I pokusaju da prihvate nedostate drugih. Samo su se zalili, osudjivali I brinuli o sebi. Ne svi, ali vecina. Sonja je izuzetak tu. Sem nje, svako je vodio svoju politiku, sto bi se reklo.
Serebrjakov kao I ostali likovi nam pokazuje da se sve nepovratno izmenilo. Da je povratak na staro samo prividan. Vise nikada Vanja nece imati ne samo ideale, vec ni obicnog cilja, vise nikada Sonja se nece ponadati da se Astrov zavoleti, vise nikada Astrov nece sresti Jelenu. Nikada junaci nisu bili tako daleki, tako otudjeni, kako od drugih ljudi, tako I od samih sebe. A najvaznija I najteza stvar u zivotu jeste upozati samoga sebe. Mnogi su otkrili I dosli do saznanja sta su mogli imati u zivotu I cega nikad nece imati. Serebrjakov je jedini krivac za Sonjino ne-skolovanje I to sto joj nije pruzena mogucnost da uspe u zivotu, a on kao otac bi trebalo da joj je to omogucio, da mu je to jedna od vecih briga, a on na to nije cak ni pomislio. Kako je upropastio tudje zivote, tako ni svoj nije proziveo kako je hteo, jer on je covek kome je sve smetalo I koji ni sa cim nije zadovoljan. I, na kraju drame, tim odlaskom kako iz jednog mesta tako I iz sebe samih, likovi ove drame ne samo da ne mogu poceti nov zivot, vec se ne mogu vratiti ni u stanje sa pocetka cina.

                                                   Astrov

Astrov je dosao na imanje Serebrajkova u Rusiji pre deset godina kao lekar. Nezadovoljan je zivotom. Zivot ga je porazio, nista ne zeli, nista mu ne treba I nikoga on ne voli. Jedino voli prirodu I kriticki gleda na covekovu zaostalost. Njegov kriticki stav, njegova otresitos, kultura obezbedjuju mu mesto porodicnog prijatelja koji je uvek dobrodosao. Za porodicu kao celinu on je osvezenje: Za Vanju je inteligentan sagovornik I zanimljiv u raspravama; za Sonju je svetlost, radost I nada; za Jelenu je zanimljiva I privlacna licnost, originalan covek. Jelena ga opisuje kao lepog, prekrasnog coveka, zanimljivog I talentovanog. Ima slobodu misli I unutrasnju potrebu da uvek nesto ucini, ali I pored toga, on je neuspesan.
Jos u prvom cinu iskazuje stav prema bezobrazluku ljudi. On se zalaze za sume I za prirodu, a ljudi svakim danom sve vise to satiru. Ruse ono sto ne mogu stvoriti. Bog je coveka obdario razumom da bi umnozavao ono sto mu je dato, ali dosada on nije stvarao, vec rusio. Tako je I sa ljudima I njihovim odnosima. Svi satiru coveka, I zahvaljujuci tome nestace vernosti, cednosti, nestace samopozrtvovanja. U svima, ustvari sedi zao duh rusenja. Oni ne zale ni sume, ni ptice, ni zene, ne zale ni jedan drugoga. Sto se tice njegovog licnog zivota , u njemu nema nicega lepog. Njegov pogled na zivot je vrlo slozen. On od zivota vise nista ni ne ocekuje, on ne voli ljude, vec odavno nikoga ne voli. Izvesnu neznost oseca prema dadilji – I to je ostatak iz proslosti. On je ostareo vec, previse se naradio, otupela su mu osecanja I ni za koga vise se ne bi mogao vezati. On nikoga ne voli I nikoga nece zavoleti. Jos ga samo jedno odusevljava – lepota. Prema njoj nije ravnodusan. Jelena bi mogla da mu zavrti mozak za jedan dan, ali to nije ljubav, nije odanost. Sa propalim zavodjenjem Jelene propala je I njegova sansa za nesto poput ljubavi, sto bi I jednom I drugom pruzilo bekstvo iz njihovih nesreca. Umesto toga, afera se ne razvija I zavrsava se nostalgicnim rastankom. Tako, oni trpe gubitak koji nisu sigurno da su pretrpeli, nesto za cime ce da zale u buducnosti.
Sonja je zaljubljena u Astrova, ali on govori o svojoj ravnodusnosti prema njoj, uz napomenu: Ja je postujem. Ali, ljubav je sasvim druga stvar od postovanja. Naravno, on je pre zainteresovan za Jeleninu lepotu, ali ne sa nekim osobitim postovanjem, jer ta lepota nema unutrasnju punocu. Astrov je zeli, ali je ne voli. On je rekao da u coveku sve treba da je lepo: I lice, I odelo, I dusa, I misli. Bez toga, lepota je jednostavna, bas kao Jelenina. Ali ipak, kada se nasao u situaciji da se opredeljuje izmedju lepe Jelene, koja je to samo izgledom, I unutrasnjom lepotom I osecajnijom Sonjom, koja je ruznija, on bira povrsnu I hladnu Jeleninu lepotu, koja je banalna I samim time I on postaje banalan.
Dok ga Jelena opisuje kao coveka koji pije, ponekad je I grub – ali kakvo je to zlo. Svi ljudi su takvi. Vidi ga povrsno, dok Sonja ustvari vidi njegovu unutrasnjost. Kako covek koji toliko brine za prirodu I zalaze se za opstanak suma, moze da ne bude dobar I osecajan. Mozda ne voli ljudi, jer se razocarao u zivot, ali samo lepota jos ga drzi da traje kao licnost.
On nije zadovoljan zivotom, ni time kako ga je proziveo, a od buducnosti ne ocekuje nista. O zivotu I uopste svetu ima lose misljenje: Zivot je sam po sebi dosadan. Oko tebe sve sami osobenjaci, sve sami cudaci. On je najvise razocaran u ljude koji unistavaju ono sto je vekovima stvarano, podizano. Zato je I zivot za njega izgubio smisao. Sve lose se desilo, I ne ocekuje nista dobro. Razmislja o tome kako oni koji ce ziveti za sto, dvesta godina posle njih I koji ce ih prezirati sto su proziveli svoj zivot tako glupo – oni ce, mozda naci nacin da budu srecni.
Astrov ima lose misljenje o seljacima, inteligenciji, drustvu I coveku. Sve najgore misli o sredini u kojoj se nasao. Kada bi ljudi udisali vazduh koji proizilazi iz njove zavisti, ljubomore I otudjenosti, ugusili bi se. Sto se tice njegovog odnosta prema drustvu: on sve zapaza I na sve reaguje, sto ga cini vrlo osetljivim. Njegov odnos prema seljacima je takodje los. On je besan na ljude, na seljake sto unistavaju sve ono sto je priroda dala. Sto se tice njegovog odnosa prema inteligenciji. On plitko misli I ne vidi dalje od nosa. Ako su ljudi pametni, onda su histericni I zavidljivi – po njemu.
Astrov je radan covek, pomaze ljudima kao lekar, brine o starima, brine o okolini sto je najvaznije. Misao o potrebi rada I stvaranja, jedino kod Astrova I Sonje deluje stvarno, istinito I iskreno.
Njegov najveci problem su zapravo njegova osecanja. Ona su kroz vreme otupela. Nikoga vise on nece zavoleti. Iskustvo sa zivotom I svetom, sa ljudima, bilo je vrlo neprijatno: nigde nije mogao da oseti topline, moralnu cestitost, I lepotu, a to je potrebno svakome da bi se osetio kao covek, istinski covek. Takvo lose iskustvo, ucinino je da njegov stav bude odbojan prema ljudskoj zajednici I coveku kao pojedincu. On je zatvoren covek, okrenut samo sebi posto je izgubio veru u mogucnosti izlazska iz tog moralnog smrada ljudi. I da ne bi postao takav covek, potpuno razocaran u sve sto je oko njega, njemu preostaje jedino ljubav prema lepoti. To mu pomaze da polako dotrajava ziveci bez pravog smisla, jer sve je u njegovom zivotu ponavljanje u kojem se ne naslucuje nikakva nada za buducnost.
Koliko god on bio nezadovoljan zivotom I razocaran ljudima, ima to jedno osecanje koje ga ispunjava, a to je misao da ce mu ljudi mozda jednog dana biti zahvalni, makar I za hiljadu godina I da ce se znati da je opn cuvao sume, da je mnoge spasio od sece I time ocuvao lepotu prirode. Da ce ljudi to ceniti, po tome ga se secati. Ostaje mu jedino ta mala nada.
Astrov kroz celu dramu kako se otudjuje od drugih, tako se sve vise otudjuje I od sebe samoga. On je primer coveka koji je prestao da se bori za svoju razlicitost pa postaje pun gorcine I nesrecan.
On ce na kraju romana Jeleni reci da su ona I njen muz sve zarazili neradom, da tamo gde kroce nogom, donose pustos.
Astrov kako I ostali likovi nam pokazuje da se sve nepovratno izmenilo. Da je povratak na staro samo prividan. Vise nikada Vanja nece imati ne samo ideale, vec ni obicnog cilja, vise nikada Sonja se nece ponadati da se Astrov zavoleti, vise nikada Astrov nece sresti Jelenu. Nikada junaci nisu bili tako daleki, tako otudjeni, kako od drugih ljudi, tako I od samih sebe. A najvaznija I najteza stvar u zivotu jeste upozati samoga sebe. Mnogi su otkrivi I dosli do saznanja sta su mogli imati u zivotu I cega nikad nece imati. Astrov I Jelena su mogli pruziti sebi zadovoljstvo I to ce ostati kao neispunjena stvar za kojom ce uvek zaliti, stvar koja je mogla biti, a nije. Svi junaci su osetili svoju otudjenost. I ne samo da odlaskom kako iz jednog mesta tako I iz sebe samih, ne mogu poceti nov zivot, vec se ne mogu vratiti ni u stanje sa pocetka cina.

Sonja

  Sonja je cerka Serebrjakova iz prvog braka. Veoma je mlada. Uskracena joj je fizicka lepota I sarm, al zato ima intelekt, vrednocu I sposobnost da mnogo trpi. U jednom trenuku ce I reci da je ceo zivot trpljenje, trpljenje I samo trpljanje. Mozda je to uzork zato sto se nije suprotstavila nepravdi kao tome sto ocu nije rekla da hoce da se skoluje I da bi uspela kada vec ima potencijala za to,a on samo nije obratio paznju na to.
Ona je jedini lik u romanu koji je nesrecan ali ne svojom krivicom, nego zbog oca, drugih likova, kao I okolnosti.
Njena pozicija je jasna: sa ujka Vanjom vodi imanje, ona mnogo radi, pomaze ljudima, ona je plemenitija I osecajnija od svih iz svoje okoline, ali I najnesrecnija – svesna je da nije lepa. Zaljubljena je u Astrova koji je ne voli. On govori o svojoj ravnodusnosti prema njoj, uz napomenu: Ja je postujem. Ali, ljubav je sasvim druga stvar od postovanja.
Ali, Sonja vidi njegovu unutrasnjost. Kako covek koji toliko brine za prirodu I zalaze se za opstanak suma, moze da ne bude dobar I osecajan. Mozda ne voli ljudi, jer se razocarao u zivot, ali samo lepota jos ga drzi da traje kao licnost. Ona jednostavno moze da razume ljude I u celoj toj raspravi svih likova, ona se nekako drzi najsmirenije I po strani.
Ona predstavlja tip zene koja je bez prava na pobune, primorana da prihvati svoju nesretnu sudbinu. Ona je neizivljena I nikada nece ziveti. Sve svoje devojacke snove I ceznje ona je vezala za Astrova. Od trenutka kada je on dosao na imanje zbog njenog boleskog oca, ona ima samo jednu zelju – da se uda za njega. Ona ustvari, kroz celu dramu, trazi nacin da mu se priblizi. Probala je preko Jelene tako. I njemu samom je govorila kako ne treba da pije i nabrajala mu vrline koje ga razlikuju od drugih ljudi, sve one osobine koje su joj se svidele kod njega I zbog kojih ga mnogo voli.
Cak je direktno pokusala da mu da do znadja da joj se svidja. Postavila mu je pitanje iza koga stoji cela njena zaljubljenost I to kada ga je pitala da ona ima mladju sestru ili drugaricu I kada bi on saznao da ga ona voli, sta bi uradio na to. A on joj na to nije odgovorio, samo je kazao to da on ne moze voleti I da mu je glava puna drugih stvari, o tome nema ni vremena da razmsilja. On je potpuno ravnodusan prema njenoj ljubavi. Nikada ona nece biti voljena.
Njena unutraslja drama je sadrzava u tom ocaju I patnji zato sto nije lepa, I takva kakava je nikada ne bi privukla Astrova, a to je sve sto ona zeli. Njeni unutrasnji kvaliteti ocigledno nisu dovoljni da bi je jedan muskarac spazio kao devojku sa kojom bi mogao da bude, a ne samo kao osobu koju mnogo postuje. Ta unutrasnja lepota nije dovoljna da nadoknadni spoljasnji nedostatak I da bude u prednosti u odnosu na Jelenin izgled, zbog cega je ona I ljubomorna na Jelenu.
Sonja je najtragicnija licnost ove drame. Pati zbog mnogo stvari, ali idalje zivi sa svojom ljubavlju I nadom. Zato I nije spremna da sazna da je Astrov ne voli jer tada bi sve bilo gotovo, ona vise ne bi imala nade. Bez te iluzije o ljubavi, ubila bi je camotinja.
Ona je cista srca, veoma je tolerantna I smatra da je zivot trpljenje. Sto zapravo I jeste. Svi trpe, neki vise, neki manje, ali svi barem malo. Svi imaju nesto sto im smeta, a ne mogu da promene to, vec zive sa tim. Ona najvise.
Njen oslonac, kao I podrska u zivotu je Vojnicki, to jest ujka Vanja. Sa njim se poistovecuje u zivotu, poslu I patnji. Prolaze kroz iste stvari, razumeju se I zajedno drze.
Ona je svesna da u zivotu nije sve kako oni zele, cak naprotiv mnogo gore I da nikada nece dobiti ono sto najvise voli, svesna je da mnoge stvari ne moze promeniti zato govori “treba ziveti”. Treba trpeti, nista drugo joj zapravo ni ne preostaje.
Na kraju drame kada Serebrjakov, Jelena I Astrov odlaze, ona I ujka Vanja ostaju reseni da se vrate radu. I drama se zavrsava bas njenom recenicom: “Odmoricemo se!”.
Koliko ce to uspeti, nisam sigurna, jer odlazi sve ono zbog cega su opni u pocetku ziveli I zbog Sonja idalje zeli da zivi. Koliko god ona bila nesrecna, on ace voleti Astrova otisao on ili ne. Ujka Vanji je Serebrjakov bio idol, ziveo je njegovim zivotom.
Ali ti odlasci uopste ne znaci da ce drama prestati. Povratak na staro je samo prividan. Vise nikada Vanja nece imati ne samo ideale, vec ni obicnog cilja, vise nikada Sonja se nece ponadati da se Astrov zavoleti, vise nikada Astrov nece sresti Jelenu. Mnogi su otkrili I dosli do saznanja sta su mogli imati u zivotu I cega nikad nece imati. Sonja je mogla barem da se skoluje da ima lepsi I drugaciji zivot od ove drame koja ju je zadesila, samo da je rekla to tako odlucno ocu I da je on obratio malo vise paznje na nju I njenu buducnost. I ne samo da odlaskom kako iz jednog mesta tako I iz sebe samih, ne mogu poceti nov zivot, vec se ne mogu vratiti ni u stanje sa pocetka cina.

Jelena

Jelena je dvadesetsedmogodisnja zena, vrlo je lepa, ali u njoj je sve olenjilo – misli, osecanja, zelje. Sem te spoljasnje lepote, ona ne poseduje nista drugo sto bi je ucinilo privlacno. Ona je svesna da kod ljudi budi samo strast I nagone, ali ne I potrebu da ljubavlju I vezivanjem. Za tim drugim cezne.
Njena uloga u ovoj drami je od presudnog znacaja. U njenoj pojavi je izvor dramskog sukoba. Ma koliko ona bila prazna I neispunjena, ona pokrece dramsku radnju. Svojom fizickom lepotom ona unosi uzbudjenje, uznemirenost I strepnju u zivot ostalih likova drame, navod ih na preipitivanje I prepustanje, kao sto I prouzrokuje snazne emocionalne reakcije. Iako deluje unutrasnjim izgledom toliko odbojno I nikome se to ne svidja, jer bez unutranje lepote devojka ne moze biti potpuna, opet prema njoj niko nije ravnodusan.
Nju cak I opisuju kao osobu koja samo jede, spava, seta I zanosi ih svojom lepotom.
Pored svega, bitno je to da joj se oni dive. Vide sve lose u njoj, sem izgleda, a opet je na visina u odnosu na njih.
Ujka Vanja ce u jednom trenutku reci kako lepse zene u zivotu nije video, al vec u sledecem trenutku ce se zapitati zasto ga ona ne razume, taj njen lenji moral, budalaste lenje misli o propasti sveta, sve mu je to mrsko. Ne svidja mu se, a privlaci ga. Tu vidimo da vec na prvi pogled ona ostavlja utisak povrsnosti.
Ona je potpuno nezainteresovana za teme koje izlaze iz okvira njenih dnevnih prerasuda, ona ne pokazuje da je skola dubokim promisljanjima, jer I nije I kada cuti, to je zato sto nema da kaze jer je skoro nista ne interesuje.
Njena nesreca je u tome sto je njen zivot bez obaveza I duznosti, I kao takav sasvim prazan. I ona to otvoreno I kaze, kako umire od dosade, kako ne zna sta da radi. Ona nema odredjen cilj u zivotu, zivi monotono. I ona se pomirila sa tim zivotom, bez daljih ambicija I ikakvih promena. Govori da ne moze vise tako, al opet se ne trudi da to promeni, da je nesto zainteresuje.
Mogla je da udje u aferu sa Astrovom, medjutim cak ni taj rizik nije htela da iskusi.
Astrov za nju lepo kaze, da bi mogla da mu zavrti mozak na dan ili dva, ali ne to nije ljubav, nije odanost.
Jelena iako deluje tako ledeno, u njoj tinja zelja za ljubavlju. Ona dopusta sebi provalu osecanja samo u trenutku kada Astrvo odlazi I kada je sigurna da dalje od zagrljaja nece otici. Nije se usudila na to cak ni kada su odlazili I znali da se mozda vise nece videti.
Mislim da ona nije to uradila to jeste da mu je odolela, zbog straha da bi neverstvom unistila poslednji argument da je vredna postovanja. Rekla je da je plasljiva, stidljiva. Umrla bi od grize savesti da to uradi.
Ona je od pocetka svesna da je svi gledaju sa sazaljenjem, zato sto ima starog muza. I u pocetku, bas ta stvar koja se isprecila u odnosu izmedju nje I Sonje, bila je cinjenica da je, po Sonji, Jelena pristala da se uda sa Serebrjakova iz koristi I sumnjala da ga ona voli, sve do njihovog razgovora kada je Jelena uverava u suprotno, govoreci da mu se ona divi, da ga postuje.
Ali, iako je u braku sa Serebrjakovim, gaji osecanja prema Astrovu.
Ona ima mnogo razloga da bude nesrecna: u muzici kojom se bavila nije pokazala nikakav talenat, zbog osecaja nesigurnosti se udala za profesora Serebrjakova, koji je trebalo da joj omoguci sigurnosti, medjutim udajuci se za mnogo starijeg coveka, ona nije postigla nista. Umesto uspeha, nasal je njegovu sujetu, bolest I sebicnost. Umesto srece koju je ocekivala da ce imati, ona je nesrecna, usamljen ai nedovoljno shvacena. Ona je, takodje stalno u senci svog muza. Ona je nesposobna za ljubav jer je sputava ponos I moralne norme, nesposobna je da osmisli svoj zivot – zato je duboko zapala u camotinju.
Ona je odavno zaustavljena u razvoju licnosti, prepustena tudjoj voli, svesna je svoje pustosi I pati zbog toga. Zato joj je mnogo vaznije da zasluzi postovanje umesto da udovolji svom uzbudjenju I prolaznoj strasti koju je kod Astrova izazvala. I kada Astrov odlazi, u njenim recima se opet vidi da ona zeli da on o njoj ima lepse misljenje sem toga da je samo devojka za strast I nesto prolazno I zato  ga je zamolila samo jedno a to je da bi volela da je postuje. Dzabe ljubav I strast, bez postovanja.
Astrov ce njoj na kraju romana reci da su ona I njen muz sve zarazili neradom, da tamo gde kroce nogom, donose pustos.
Jelena kako I ostali likovi nam pokazuje da se sve nepovratno izmenilo. Da je povratak na staro samo prividan. Vise nikada Vanja nece imati ne samo ideale, vec ni obicnog cilja, vise nikada Sonja se nece ponadati da se Astrov zavoleti, vise nikada se ona I Astrov nece sresti. Nikada junaci nisu bili tako daleki, tako otudjeni, kako od drugih ljudi, tako I od samih sebe. A najvaznija I najteza stvar u zivotu jeste upozati samoga sebe. Mnogi su otkrivi I dosli do saznanja sta su mogli imati u zivotu I cega nikad nece imati. Astrov I Jelena su mogli pruziti sebi zadovoljstvo I to ce ostati kao neispunjena stvar za kojom ce uvek zaliti, stvar koja je mogla biti, a nije. Svi junaci su osetili svoju otudjenost. I ne samo da odlaskom kako iz jednog mesta tako I iz sebe samih, ne mogu poceti nov zivot, vec se ne mogu vratiti ni u stanje sa pocetka cina.